Da li je ovo opsesivno kompulzivni poremećaj?!

Šta je OKP i kako ga prepoznati?

 

            Opsesivno – kompulzivni poremećaj ili OKP je skup simptoma koje možemo podeliti u dve grupe: opsesivne misli i kompulzivne radnje. Da li vam se nekad iznenada javila neka neprijatna i neželjena misao koja se uporno vraća i ne možete da je se rešite? Proveravate li iznova nešto po više puta iako vam se odavno smučilo da to radite? Progone vas slike nasilnih scena? Morate da obavite neku radnju, kao biste sprečili da se neko zlo zadesi? Detaljno i često perete ruke, dezinfikujete prostor oko sebe i tuširate se više puta na dan?

            Sve ovo i još mnogo drugih navika koje vam izgledaju čudno mogu značiti da zapravo imate OKP.

Da li samo vodim računa o higijeni ili imam OKP?

            Ne postoji precizan recept za to koliko higijene je dovoljno, pa opet većina ljudi zna šta je optimalno. Ako sumnjate da vaše pranje ruku, tuširanje ili čišćenje kuće postaje kompulzija, ona to verovatno već i jeste. Razlika je jednostavna, većina ljudi automatski opere ruke nakon korišćenja javnih prevoza, nakon toaleta, pre jela... i više i ne razmišlja o tome. Ako vam neki unutrašnji glas ne prestaje govoriti da su ruke i površine koje dodirujete prljave, ako morate da ih operete kako biste ga ućutkali, vreme je da poradite na sebi i rešite se ove patnje. Postoji jedno prosto pravilo: ako sumnjate da je OKP, onda najverovatnije jeste. Ovaj poremećaj liči na stvarnost, ali stvarnost nikada ne liči na OKP.

Odakle mi ovi simptomi? Kako se ovo leči?

            Ono što je važno da znate jeste da su ove misli problem biohemije mozga. Neki delovi mozga ne komuniciraju dobro, ne filtriraju informacije kako treba i ne uspevaju da razluče pogrešnu informaciju od tačne. Dakle, koliko god loše ili opasno zvučala, to nije vaša stvarna misao i ne čini vas lošom osobom. To je jednostavno simptom i na osnovu njega ne možete vrednovati sebe. Budite uvereni da ni psihijatar ili psihoterapeut to neće činiti, i bez bojazni ga upoznajte sa mislima koje vas muče, ma koliko vam se bizarno činile, stručnjacima su verovatno već poznate.

            Najbolji način da naučite da se nosite sa OKP – om jeste psihoterapija. Izvežbaćete kako da tretirate neželjene misli, da ne postupite po njihovim zahtevima i da ih ignorišete. Vremenom, njihov broj će se smanjiti, neke možda neće potpuno nestati, ali ćete naučiti da ih tretirate kao nebitne, pogrešne informacije, što one i jesu. Ukoliko su vam već preporučili lekove, znajte da su oni dobri kao potpora, ali neće suštinski promeniti vaše shvatanje stvari.

Kako živeti sa i uprkos opsesivno – kompulzivnom poremećaju?

            Ako ste kod sebe prepoznali simptome o kojima smo govorili, naravno najbolje je da se što pre odlučite za psihoterapeuta, a dok to još ne uradite postoje vežbe kojima možete i sami sebi olakšati.

To nisam ja, to je moj OKP!

Za početak, moraćete vi svesno i voljno da uradite ono što vaši neuroni nisu mogli automatski – da razlikujete grešku od tačnog. Sledeći put kada se prisilna misao javi objasnićete sebi da to nije stvarna misao, već greška, kao pucketanje na radiju. Dakle, to što se javlja u mojoj glavi nisam ja pomislio, već je to OKP. Poremećaj. Simptom. Loša veza između mojih neurona.

            Kada sebe stvarno uverite u to, učinili ste prvi veliki korak. Iako se prisilna misao i dalje javlja, vi sada znate šta je to i odakle tu. Već sada bi trebalo biti manje preplavljujuće i izazivati manji stres. Dobra informisanost o sopstvenom problemu, bilo da je fizički ili mentalni, daje vam osećaj kontrole i veću moć nad njim, a time i olakšanje.

           

Zlatnih petnaest minuta

Sledeći korak biće najizazovniji. To je refokusiranje pažnje. Misao koju ste označili kao bespotreban šum, sada ćete tako i tretirati. Odbićete da postupite po njenom nalogu jer znate da je irelevantan, i, najvažnije radićete nešto drugo. Imate neodložne obaveze, koje ne mogu da čekaju da pažnju posvećujete netačnim i bezvrednim sadržajima.

 Spremite unapred listu aktivnosti koje zahtevaju punu pažnju i koncentraciju i koje će biti zamena za prisilne radnje. Jako je važno da imate dobro pripremljenu listu, jer u trenutku kada se opsesivna misao javi, teško je smisliti adekvatnu radnju, radije ćete postupiti po automatizmu i prepustiti joj se. Ovo refokusiranje pažnje sa opsesivnih misli i radnji na neku svrsishodnu aktivnost je najteži korak, i zato ozbiljno pristupite planiranju aktivnosti. Neka to bude nešto što zahteva angažman, ali u čemu ipak uživate. Morate tome pristupiti samostalno, jer vi najbolje znate šta vam prija. Nekome odgovara neka fizička aktivnost, neko uređuje baštu, neko čita, šminka se, vozi auto... Proverite da li je vaš plan izvodiv i pripremite alternative. Možda bi najefikasnije bilo da pričate telefonom sa prijateljicom, ali imajte keca u rukavu za slučaj da se ona ne javi.

            Ne budite prestrogi prema sebi, za početak i dva minuta su dovoljna. Polako podižite prag. Obično nakon 15 – ak minuta ignosrisanja, ili okupiranja nekim drugim poslom, prisila počne da gubi na intenzitetu.

Dnevnik uspeha

Beležite sve svoje uspehe! Biće vrlo prijatno gledati listu kako raste, vremenski interval kako se povećava. U lošim danima, imaćete podsetnik na to da ste se toliko puta oduprli prisili i da se još uvek ništa loše nije desilo.

            Za kraj ću vam otkriti još jednu istinu: budite bez brige, opsesivne misli se nikada ne ostvare!