Da li je ovo opsesivno kompulzivni poremećaj?!

Šta je OKP i kako ga prepoznati?

 

            Opsesivno – kompulzivni poremećaj ili OKP je skup simptoma koje možemo podeliti u dve grupe: opsesivne misli i kompulzivne radnje. Da li vam se nekad iznenada javila neka neprijatna i neželjena misao koja se uporno vraća i ne možete da je se rešite? Proveravate li iznova nešto po više puta iako vam se odavno smučilo da to radite? Progone vas slike nasilnih scena? Morate da obavite neku radnju, kao biste sprečili da se neko zlo zadesi? Detaljno i često perete ruke, dezinfikujete prostor oko sebe i tuširate se više puta na dan?

            Sve ovo i još mnogo drugih navika koje vam izgledaju čudno mogu značiti da zapravo imate OKP.

Da li samo vodim računa o higijeni ili imam OKP?

            Ne postoji precizan recept za to koliko higijene je dovoljno, pa opet većina ljudi zna šta je optimalno. Ako sumnjate da vaše pranje ruku, tuširanje ili čišćenje kuće postaje kompulzija, ona to verovatno već i jeste. Razlika je jednostavna, većina ljudi automatski opere ruke nakon korišćenja javnih prevoza, nakon toaleta, pre jela... i više i ne razmišlja o tome. Ako vam neki unutrašnji glas ne prestaje govoriti da su ruke i površine koje dodirujete prljave, ako morate da ih operete kako biste ga ućutkali, vreme je da poradite na sebi i rešite se ove patnje. Postoji jedno prosto pravilo: ako sumnjate da je OKP, onda najverovatnije jeste. Ovaj poremećaj liči na stvarnost, ali stvarnost nikada ne liči na OKP.

Odakle mi ovi simptomi? Kako se ovo leči?

            Ono što je važno da znate jeste da su ove misli problem biohemije mozga. Neki delovi mozga ne komuniciraju dobro, ne filtriraju informacije kako treba i ne uspevaju da razluče pogrešnu informaciju od tačne. Dakle, koliko god loše ili opasno zvučala, to nije vaša stvarna misao i ne čini vas lošom osobom. To je jednostavno simptom i na osnovu njega ne možete vrednovati sebe. Budite uvereni da ni psihijatar ili psihoterapeut to neće činiti, i bez bojazni ga upoznajte sa mislima koje vas muče, ma koliko vam se bizarno činile, stručnjacima su verovatno već poznate.

            Najbolji način da naučite da se nosite sa OKP – om jeste psihoterapija. Izvežbaćete kako da tretirate neželjene misli, da ne postupite po njihovim zahtevima i da ih ignorišete. Vremenom, njihov broj će se smanjiti, neke možda neće potpuno nestati, ali ćete naučiti da ih tretirate kao nebitne, pogrešne informacije, što one i jesu. Ukoliko su vam već preporučili lekove, znajte da su oni dobri kao potpora, ali neće suštinski promeniti vaše shvatanje stvari.

Kako živeti sa i uprkos opsesivno – kompulzivnom poremećaju?

            Ako ste kod sebe prepoznali simptome o kojima smo govorili, naravno najbolje je da se što pre odlučite za psihoterapeuta, a dok to još ne uradite postoje vežbe kojima možete i sami sebi olakšati.

To nisam ja, to je moj OKP!

Za početak, moraćete vi svesno i voljno da uradite ono što vaši neuroni nisu mogli automatski – da razlikujete grešku od tačnog. Sledeći put kada se prisilna misao javi objasnićete sebi da to nije stvarna misao, već greška, kao pucketanje na radiju. Dakle, to što se javlja u mojoj glavi nisam ja pomislio, već je to OKP. Poremećaj. Simptom. Loša veza između mojih neurona.

            Kada sebe stvarno uverite u to, učinili ste prvi veliki korak. Iako se prisilna misao i dalje javlja, vi sada znate šta je to i odakle tu. Već sada bi trebalo biti manje preplavljujuće i izazivati manji stres. Dobra informisanost o sopstvenom problemu, bilo da je fizički ili mentalni, daje vam osećaj kontrole i veću moć nad njim, a time i olakšanje.

           

Zlatnih petnaest minuta

Sledeći korak biće najizazovniji. To je refokusiranje pažnje. Misao koju ste označili kao bespotreban šum, sada ćete tako i tretirati. Odbićete da postupite po njenom nalogu jer znate da je irelevantan, i, najvažnije radićete nešto drugo. Imate neodložne obaveze, koje ne mogu da čekaju da pažnju posvećujete netačnim i bezvrednim sadržajima.

 Spremite unapred listu aktivnosti koje zahtevaju punu pažnju i koncentraciju i koje će biti zamena za prisilne radnje. Jako je važno da imate dobro pripremljenu listu, jer u trenutku kada se opsesivna misao javi, teško je smisliti adekvatnu radnju, radije ćete postupiti po automatizmu i prepustiti joj se. Ovo refokusiranje pažnje sa opsesivnih misli i radnji na neku svrsishodnu aktivnost je najteži korak, i zato ozbiljno pristupite planiranju aktivnosti. Neka to bude nešto što zahteva angažman, ali u čemu ipak uživate. Morate tome pristupiti samostalno, jer vi najbolje znate šta vam prija. Nekome odgovara neka fizička aktivnost, neko uređuje baštu, neko čita, šminka se, vozi auto... Proverite da li je vaš plan izvodiv i pripremite alternative. Možda bi najefikasnije bilo da pričate telefonom sa prijateljicom, ali imajte keca u rukavu za slučaj da se ona ne javi.

            Ne budite prestrogi prema sebi, za početak i dva minuta su dovoljna. Polako podižite prag. Obično nakon 15 – ak minuta ignosrisanja, ili okupiranja nekim drugim poslom, prisila počne da gubi na intenzitetu.

Dnevnik uspeha

Beležite sve svoje uspehe! Biće vrlo prijatno gledati listu kako raste, vremenski interval kako se povećava. U lošim danima, imaćete podsetnik na to da ste se toliko puta oduprli prisili i da se još uvek ništa loše nije desilo.

            Za kraj ću vam otkriti još jednu istinu: budite bez brige, opsesivne misli se nikada ne ostvare!

Poremećaji ishrane: kako ih prepoznati i preživeti

“Osvanuo je još jedan novi dan. Vreme je da isplaniram šta ću jesti za doručak. Možda samo jednu jabuku, ipak u onoj salati za ručak ima čak 400 kalorija. Onda za večeru još jednu jabuku, znači čeitiristo plus sto i plus još sto, to je šesto, ako narednih pet dana budem jela po šesto kalorija, moći ću za svadbu u subotu da obučem svoju usku crnu haljinu i „malo“ da se opustim...ipak će biti bar pet vrsta torti, a ne bi nikako valjalo ne probati ih“.

U 21. veku, dobu velikih turbulencija i brzih promena, izvesno je da smo pod snažnim uticajem različitih vrsta medija. Mediji nam prenose sliku onoga što je opšteprihvaćeno i poželjno. U moru raznih prećutnih konsenzusa jeste i onaj o idealnoj ženi, o mršavoj, vitkoj ženi zategnute zadnjice i lepo definisanih trbušnjaka.  Kada, međutim, Vaše telo odbija da se povinuje ovom konsenzusu, nastaje problem.

Koliko često razmišljate o hrani?

Istina je da je veoma teško ne razmišljati o hrani. Ako i ne želite, u toku dana ćete proći pored barem tri pekare i pet lokala brze hrane koji će Vas na to prosto primorati. Ipak, postoji razlika i ona leži u tome koliko se osećate opsednutim mislima o hrani. Da li razmišljate o hrani više od tri sata u toku dana? Ako je odgovor da, nastavite da čitate.

Ako želim da budem vitka, to ne znači neminovno da imam problem...zar ne?

Ne znači. Osoba koja teži uravnoteženoj ishrani i fizičkoj aktivnosti u cilju održavanja zdravlja nema problem. Problem nastaje onda kada je cilj određeni fizički izgled i kada ovaj cilj opravdava sredstva koja koristite za dolaženje do njega.

Koji su znaci da neko pati od poremećaja ishrane?

Poremećaji ishrane su široka oblast i obuhvataju različite patološke obrasce ponašanja. Najčeši poremećaj jeste bulimija i podrazumeva ciklično smenjivanje naleta prejedanja sa periodima čišćenja (putem povraćanja, laksativima, prekomernim vežbanjem i sl.). Osoba je opterećena mislima o hrani, pravi planove, izbegava socijalne događaje gde može biti izložena iskušenjima, ima česte promene raspoloženja, u stanju je da pojede velike količine hrane nakon čega pribegava nekim od pomenutih metoda čišćenja. Važno je napomenuti da osobe koje pate od bulimije najčešće imaju normalnu telesnu težinu. Sa druge strane, osobe koje pate od anoreksije su izrazito mršave, imaju snažan strah od debljanja, izbegavaju unos hrane ili jedu samo određenu hranu. Komplikacije koje nastaju kao posledica poremećaja ishrane u otprilike 5% slučajeva dovode do smrtnog ishoda, te ih stoga treba shvatiti ozbiljno.

Zbog čega poremećaji ishrane često prolaze nezapaženo?

Sa obzirom na činjenicu da se najčešće javljaju u adolescentnom periodu, prvi koji bi mogli primetiti da postoji problem jesu roditelji. Ipak, osoba se u većini slučajeva obrati za pomoć tek kada stvari ozbiljno izmaknu kontroli. Razlog leži u tome što su oni koji pate od poremećaja ishrane vrlo vešti u njegovom skrivanju, a naznake koje su primetne se pripisuju tipičnoj zabrinutosti oko telesnog aspekta koja se povezuje sa tinejdžerskim periodom. Zbog toga je vrlo značajno da roditelji otvoreno razgovaraju sa svojim detetom ukoliko uoče bilo koju od pomenutih naznaka.

Zbog čega se javljaju poremećaji ishrane?

Prethodno smo pomenuli da mediji igraju važnu ulogu u pojavi poremećaja ishrane. Ipak, mediji se pre mogu smatrati katalizatorom koji oblikuje kako će se problem koji leži u osnovi ispoljiti. Najčešće su u ličnoj istoriji osoba koje pate od poremećaja ishrane prisutni disfunkcionalni porodični ili drugi odnosi i nerazrešena emocionalna pitanja.

Kako se izboriti sa poremećajima ishrane?

Poremećaji ishrane nisu prolazno stanje koje će se se samo od sebe rešiti posle određenog perioda. Potrebno je obaratiti se za pomoć jer nećete biti izlečeni onda kada svakog dana uspete da obuzdate svoje prohteve i držite se plana koji ste kreirali. Čak ni onda kada dođete do svoje zamišljene idealne težine. Bićete izlečeni onda kada hrana prestane da Vam bude opsesija, kada ne budete postavljali nikakve planove kojih se treba pridržavati i kada se ponovo budete osećali slobodnim da budete bezuslovno zadovoljni sobom.

 Dostupni su različiti oblici psihoterapije koji su se pokazali efektivnim u borbi sa ovim poremećajima, dok je u nešto težim slučajevima najdelotvorniji objedinjen pristup koji uključuje psihofarmake, kao i psihoterapiju. Zato prihvatite pomoć. Vi ste samo osoba nečega gladna. A to nije hrana. Kada otkrijete čega ste gladni i kako tu glad pobediti, počeće i Vaše ozdravljenje.

Imate li intuiciju?

Intuicija. Jedni se kunu u nju, drugi se tome podsmevaju. Neko je potpuno ravnodušan. Uglavnom se ovom fenomenu pridaju mistična značenja, zbog čega se u naučnim krugovima pomalo zaobilazi.

Ipak, kada se nađemo u nekim napetim situacijama, pred važnim odlukama, čak i oni najracionalniji umovi umeju da kažu “Predosećam da će…” ili “Znala sam, kao da mi je neko rekao”, “Bio mi je antipatičan od samog početka, znao sam!”

Da li možemo ponuditi neko naučno objašnjenje, kako bismo zaobišli misticizam?

Empirijski je potvrđeno da kada se grupi ljudi da zadatak da komunicirajući samo pogledom izaberu sebi par, kasnije se otkrije da oni koji su se izabrali imaju dosta zajedničkih osobina i slične životne priče. Ovaj fenomen se lako uočava na grupnoj psihoterapiji, i poznat je svim terapeutima, različitih orijentacija, samo ga različito nazivamo i tumačimo.

U transakcionoj analizi postoji nešto što nazivamo životni skript. Možemo to zamislimo kao scenario našeg života, koji sami ispisujemo još u ranom detinstvu, a onda nešto kasnije ga dorađujemo, donoseći neke odluke i zaključke. S obzirom na to da smo tada još vrlo mali, i nemamo dovoljno razvijenu sposobnost da mislimo logično, uz to nemamo ni dovoljno informacija o svetu, naše odluke su obično naopake, pogrešne, ponekad i opasne. Na primer, rodbina hvali devojčicu koja ima lep osmeh i zabavlja celu porodicu, dok u drugim situacijama ne obraćaju puno pažnje na nju. Nezrela dečija logika donosi zaključak da će je ljudi voleti samo kad je nasmejana i zabavna. Sve to odrastanjem potisnemo u nesvesno, i životni skript odnande upravlja našim životima. U odraslom dobu ova žena redovno potiskuje neprijatna osećanja, jer joj skript govori da pokazuje samo prijatna, što može dovesti do raznih tegoba.

Životni skript nam  određuje koja će nam osećanja biti dominanta. Skript uvek prate odgovarajuća ponašanja i misli koje nam se javljaju. Ovo se posebno ispoljava kada je čovek pred nekim važnim odlukama ili pod stresom. Sve ovo ostavlja traga na našem spoljašnjem izgledu, pojavi, nastupu u javnosti. Vrlo pojednostavljeno rečeno osećanja koja najčešće pokazujemo utiču na to kako će nam se oblikovati bore, a ona koja uvek potiskujemo određuju koji će nam organ biti najosetljiviji, tj. koje ćemo psihosomatsko oboljenje “navući”. Misli koje nam se često motaju po glavi, prisustvo briga i još mnogo toga utiče na naše telesno držanje. Slika o sebi određuje način oblačenja, izbor boja i slično.

Isti onaj nesvesni deo koji je ispisao skript ume da čita ove znakove kod drugih ljudi. Zapamtio je to iz vremena kad je bio vrlo mali i kad je slobodno buljio u ljude i tumačio šta mu se sviđa, a šta ne. Odrastanjem nas roditelji i društvo socijalizuju. Kažu nam da nije lepo buljiti u ljude, da ne smemo suditi o nekom pre nego što ga bolje upoznamo. Ipak taj nesvesni deo i dalje postoji, samo se u većoj ili manjoj meri ispoljava. Na primer, kod nekog suvog racionaliste koji nije puno zainteresovan za ljude, potpuno je atrofirao, pa on smatra da je intuicija izmišljotina. Ali zato kod nekog inspektora koji je rešio na stotine slučajeva i imao prilike da proverene informacije uporedi sa svojim osećajem, intuicija je vrlo istrenirana.

Da li je vaša intuicija istrenirana ili spava? Obratite pažnu sledeći put na prvi utisak o nekoj osobi, a zatim proverite svoj osećaj stvarnim informacijama. Ako budete malo vežbali, moći ćete u nekom momentu da se oslonite na svoju intuiciju.